Vojvodina treba da bude republika * Čanak je zreo za penziju * Nema vajde od potrošenih opozicionara * Srbija se mora federalizovati * LSV Nenada Čanka je uvek uz svaku vlast

Događaji u Kataloniji otvorili su mnoga pitanja pa i vojvođansko. Borci za autonomiju i samostalnost Vojvodine podržali su odmah katalonske kolege na nedavnom referendumu koji je tamo održan, neki ličnim prisustvom kao Nenad Čanak a neki odavde, stidljivo ili, po nekima, bezobrazno, nagoveštavajući da bi i Vojvodina mogla uskoro u Srbiji ponoviti scenario viđen onomad u Kataloniji. O Kataloniji, Vojvodini i vojvođanskom pitanju razgovarali smo sa Aleksandrom Odžićem, predsednikom Vojvođanske partije koja sve više preuzima primat u onim krugovima koji smatraju da je Vojvodina zapostavljena i eksploatisana i da se nešto po tom pitanju mora menjati…

Da li Vojvođanska partija  podržava referendum u Kataloniji i zašto?

ODŽIĆ: Vojvođanska partija, kao regionalna stranka, podržava i sarađuje sa svim pokretima i strankama koje u suštini svog političkog delovanja zastupaju politiku decentralizacije i regionalizacije i to ne samo u našoj državi već i svuda u savremenom svetu. Sa Republikanskom levicom Katalonije (ERC) imamo višegodišnju saradnju i bio sam gost u njihovom parlamentu gde sam u razgovoru sa njihovim parlamentarcima razmenjivao iskustva o mogućnostima saradnje i uspostavljanju čvršćih veza između  Katalonije i Vojvodine.

Povezani smo i kroz European free Alliance, političku organizaciju koja deluje u okviru evropskog parlamenta.

Sa druge strane, poveljom UN-a priznaju se prava svakog naroda na samoopredeljenje u cilju mira, međusobnog uvažavanja i poštovanja volje svakog kolektiviteta pa samim tim i pojedinca da odlučuje o sopstvenoj sudbini. Osnovni postulati EU su antifašizam, demokratija i poštovanje građanskih prava.

Shodno tome, sve ovo što radi Španska administracija u Kataloniji je kršenje osnovnih vrednosti na kojima počivaju Ujedinjene nacije i Evropska unija.
Iz svega navedenog naša podrška građankama i građanima Katalonije je nedvosmislena kada je u pitanju, ne samo  referendum o nezavisnosti kao najviši stepen demokratskih procesa, nego i njihova čvrsta volja da žive u sopstvenoj državi.

Da li je moguće prekomponovati EU tako da ona bude zajednica regiona a ne nacionalnih država?

ODŽIĆ: Mislim da da, ali za to je potrebno da u Evropskom parlamentu budu zastupljeniji regionalisti i njihove politike. Činjenica je da je i politika EU u višegodišnjoj defanzivi prema sve gorućim pitanjima i problemima koji joj se po prirodi stvari nameću i da su sve izraženiji uticaji Amerike i Rusije na njenu politiku. Mislim da će u bliskoj budućnosti i EU doživeti neke svoje političke transformacije i da će to biti na neki način miks regiona i nacionalnih država, jer samo uz duboko međusobno uvažavanje i jedinstvo svih njenih članica ima perspektivu opstanka i dalje nadogradnje.

Da li sarađujete sa LSV?

ODŽIĆ: Konkretne saradnje na stranačkom nivou nema, postoji saradnja, poznanstva i razgovori sa dobrim delom članstva, jer sam i sam bio član, funkcioner i nosilac javnih funkcija ispred LSV-a. Međutim, višedecenijsko i ukorenjeno rukovodstvo same stranke na čelu sa jednim i jedinim njenim predsednikom je LSV od stranke ideje pretvorilo u stranku vlasti po svaku cenu i sve ono što joj  ta vlast donosi. Sa druge strane, moje viđenje stvari je da se borba za Vojvodinu ne može voditi putem trulih političkih kompromisa i sa onima koji su debelo zaslužni za njeno posrtanje, usudio bih se reći i za njeno zatiranje koje je sve evidentnije. Najočitiji primer Liginog saplitanja je koalicija sa SNS i SPS u Novom Sadu koju su oni nazvali „komunalnom koalicijom“, što je besmisleno samo po sebi. Postoje razlike i u programskim načelima, mi se zalažemo za federalizaciju Srbije i Vojvodinu Republiku, Liga je za autonomiju koju bojim se niko više ne može objasniti i lično mislim da je prevaziđena kada su Vojvodina i njen statusni položaj u pitanju. Sve u svemu, dobro je da postoje bar dve političke organizacije koje suštinski baštine politiku vojvođanske autonomnosti sa više ili manje stepenovanja, bilo bi dobro da u Vojvodini postoji i veći broj autohtonih vojvođanskih stranaka i pokreta. Za to će biti potrebno vreme i pre svega politička svest u građanstvu koja je u ovom trenutku na veoma niskom nivou. U svakom slučaju, upućeni smo jedni na druge i u budućnosti je neminovna saradnja svih vojvođanskih subjekata i pojedinaca u cilju odbrane ne samo vojvođanskog identiteta, već i borbe za sva pripadajuća i nasilno oduzeta prava građanki i građana Vojvodine.

Šta mislite o Čanku?

ODŽIĆ: Biću politički korektan, vreme mu je za penziju.

Kakav je program Vojvođanske partije i kako mislite da ga realizujete?

ODŽIĆ: Osnova našeg političkog delovanja je ponovno uspostavljanje nasilno oduzetog političko – ekonomskog subjektiviteta Vojvodine, statusni položaj Vojvodine kao Republike sa svim atributima zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, pravom upravljanja sopstevnom imovinom, prirodnim i radno stvorenim resursima, institucijama i finansijama. Dakle, dostignuta prava za sve građane Vojvodine,  koja su im oduzeta jednim nasilnim političkim pučem tzv Jogurt revolucijom, a onda nastavljeno i pravnim silovanjem od strane centralističke administracije države Srbije, prvo Miloševićevim ustavom iz 1990. godine, a nakon toga i Koštuničinim oktroisanim ustavom iz 2006. godine koji i pored svega građanke i građani Vojvodine nisu podržali na dvodnevnom ustavnom referendumu (za je glasalo oko 44%). Naša politika je suštinska i kao takva značajna, ne samo za opstanak Vojvodine i svega onoga što je i danas čini onakvom kakva jeste, nego je i politika budućnosti za Vojvodinu i sve njene građane. Ostvarenje te politike je pre svega u rukama i glavama svih onih koji žive i rade u Vojvodini. Prema tome, samo većinska Vojvodina i njeni predstavnici u parlamentu Vojvodine mogu obezbediti zaokret u političkom kursu Vojvodine koji punih 29 godina tavori i ne pomera se sa mrtve tačke. Dakle, svim mirnim i demokratskim sredstvima uz puno uvažavanje svih relevantnih političkih subjekata i pojedinaca koji Vojvodinu smatraju svojom društveno političkom zajednicom, Mi kažemo Republika u okviru neke šire društvene zajednice uspostavljene na osnovnim principima ravnopravnosti i jednakosti svih građana koji u njoj žive.

Ima li sličnosti između katalonskog i vojvođanskog pitanja?

ODŽIĆ: I ima i nema, zavisi iz kog ugla se gleda. Postoje istorijske činjenice, civilizacijske tekovine, koji su nesporne kada su u pitanju ova dva entiteta, sličnosti pre svega u ekonomskom smislu, jer i Katalonija i Vojvodina kao regioni sa najvećim potencijalom i opravdano smatraju da mnogo više daju centralnim vlastima od onoga što im se vraća u regionalnu kasu, s’tim što je slučaj sa Vojvodinom višestruko brutalniji i ekonomski izrabljujući kada je u pitanju odnos centralnih vlasti Republike Srbije prema  pokrajinskoj administraciji u Novom Sadu. Nesporna je činjenica da u su i Katalonija i Vojvodina članice AER-a u okviru EU i da zajednički grade Evropsku perspektivu. Naša je želja, i na tome kao stranka intenzivno radimo, da se Vojvodina i Katalonija u budućnosti prepoznaju kao starteški partneri u domenu investicija, trgovine, turizma i svega onoga što ova dva bogata regiona mogu jedno drugom ponuditi. A što se tiče konkretne situacije oko referenduma o nezavisnosti Katalonije i eventualne sličnosti sa političkom situacijom u Vojvodini i Srbiji, mislim da je Vojvodina još uvek jako daleko od realnih mogućnosti da sprovede referendum o jednom tako važnom pitanju, što svakako ne znači da u Kataloniji ne vidimo primer kako se osvešćeni građani bore za sva svoja pripadajuća prava i svakako bolju i perspektivniju budućnost.

Da li su se Vojvođani ikada izjašnjavali na nekom referendumu o tome kakav oblik uređenja žele?

ODŽIĆ: Ne, narodni izaslanici su donosili odluke o priključenju širim državnim  zajednicama kao što je to bio slučaj 1918 o priključenju zajedničkoj budućoj državi SHS zajedno sa Srbijom, ili 1945 kada su vojvođanski izaslanici kao pobednička strana nakon rata i sa punim suverenitetom doneli odluku o uključenju u tadašnju FNRJ, kasnije SFRJ i tada zajedno sa Srbijom, ali duboko uvažavajući sopstvenu samostalnost koja je bila definisana kroz pokrajinski model uređenja, koja je svoj vrhunac dostignutih prava i de facto federalni status ostvarila ustavom iz 1974 godine. I taj period u Vojvodini, od 1974 do 1988, beleži se kao period najvećeg ekonomskog procvata i najvišeg standarda za građane APV. O dešavanjima nakon 1988 godine i tzv Jogurt revoluciji rekao sam na početku intervjua i svedoci smo ga do dana današnjeg, na našu veliku žalost.

Da li je moguća debeogradizacija Srbije i na koji način bi se ona mogla sprovesti?

ODŽIĆ: Moje viđenje nekog mogućeg državnog uređenja republike Srbije je multifunkcionalni, asimetrični regionalizam i decentralizacija vlasti i moći do nivoa mesnih zajednica. U takvoj, zajedničkoj, saveznoj državi, Vojvodina bi imala status Republike sa svim elementima državnosti, Beograd bi mogao predstavljati zasebnu ekonomsku i administrativnu celinu, dok bi drugi regioni u Srbiji trebali sami da se izjasne kakvu vrstu autonomije žele za sebe. Samo jasna podela moći i odgovornosti može okupiti različite interese i približiti trenutne društvene podele gde opet svi doprinose zajedničkoj državnoj kasi. Dakle, upravo suprotan model odlučivanja i donošenja odluka od ovog današnjeg, centralističkog i partijski ustrojenog, a koji je ustoličio Milošević i njegov samoubilački režim, gde bi dobili veće učešće građana u svim procesima koji su od suštinskog značaja za život svakog pojedinca. Mislim da bi jedan takav pokret, sa politički nepotrošenim ljudima, uspeo pomeriti stvari sa mrtve tačke i probuditi zainteresovanost građana za politiku i sve demokratske procese koji danas gotovo da i ne postoje.

Šta mislite o režimu a šta o opoziciji u Srbiji?

ODŽIĆ: O aktuelnom režimu sve što sam imao da kažem rekao sam još 90-ih godina prošlog veka, a pogotovo 5. oktobra 2000 godine. Na žalost, isti ljudi sa nekim novim maskama ponovo jašu, s’tim što im  sve više izbijaju očnjaci ispod istih tih maski i sve ih je teže sakriti od javnosti.

Opozicija?

Kako bih Vam rekao…. kod nas u Vojvodini se uvek znalo koji je konj za paradu i put, a koji za njivu i dvorište. Bojim se da se sa potrošenim opozicionarima nećemo nagledati lepih predstava ili svega onoga što već nismo imali prilike da vidimo i doživimo.

Vaša poruka za kraj?

ODŽIĆ: Verujte u ono što radite, bavite se politikom iz ideoloških ubeđenja, imajte svoj stav i nikada nećete pogrešiti. Ako vam se i učini da vas ljudi ne razumeju u datom momentu, vreme je to koje sve poslaže na svoje mesto.

Što se tiče Vojvodine, jedna rečenica koja je sadržana i u našem partijskom sloganu:

„Vojvodine će biti onoliko koliko bude borbe za nju“

Razgovarao: Dejan M. Andrić