Aleksandar Vučić je medijski fašista * Gradonačelnika Beograda neće birati Beograđani nego strani faktori koji upravljaju Srbijom preko Vučićevog režima i opozicije * Borba vukova u Srpskoj naprednoj stranci se zahuktava i mnogi Vučićevi saradnici će biti pojedeni * Srbija nikada nije imala goru vlast od ove Vučićeve koju čine njegovi kumovi, njegova rodbina, njegove sluge i njegovi kmetovi iz unutrašnjosti koji su preleteli u SNS isključivo zarad pljačke a ne zbog nekakve ideologije koja ne postoji u Vučićevoj partiji koja odavno liči na dobro organizovan mafijaški klan

Ko je Vilibald Erić?

ERIĆ: Ceo život proveo sam u politici, a nikada se nisam bavio politikom jer sam se uglavnom bavio novinarstvom – radio sam na mnogim televizijama kao montažer, realizator, reditelj, televizijski producent, pisac, pesnik…

Emitovao sam i montirao na hiljade dnevnika, reportaža, priloga, emisija, serija, tv filmova pokušavajući što vernije da prezentujem gledaocima istinu. Tako sam i započeo pohod ka “boljem sutra”, zaustavljanju kriminala i korupcije, istinske pravde, opstanku Kosova i Metohije u Srbiji, ujedinjenju svih Srba bez obzira na veru, poboljšanju standarda i tako dalje…

Moj najveći uspeh je moje četvoro dece i odlazak iz sveta interesa u duhovni svet pravoslavlja!

Da li ste i zašto “zabranjen čovek” u Srbiji?

ERIĆ: Od formiranja Srpske napredne stranke, koju sam pomagao i organizovao zajedno sa Mikijem Rakićem, bio sam pod lupom bezbednosnih službi. Jedini sam čovek kome u biografiji nisu mogli da nađu kriminalne radnje, izdaje ili dekadenciju! Ti ljudi iz službe želeli su da me eliminišu iz buduće vlasti po svaku cenu jer je postojao dogovor između Vučića i Mikija Rakića o podeli vlasti koji datira još od 2012. godine. Zato su u stranku dovedeni “provereni ljudi” odnosno agenti i poslušnici. Na žalost, moja saznanja o njima i Vučiću su zakasnela ali dokumentovana, to je dokazni materijal o njihovoj izdaji, kriminalu. Pokazali su se kao mali ljudi, željni i gladni samo interesa i vlasti. Vrlo lako su prihvatili izdaju naroda i državnih interesa, pravo na kriminal i korupciju i to za bogatu nagradu. Napravili su mnogo afera i krupnih grešaka svojom drskošču, potpisujući svesno štetne ugovore, donoseći loše odluke u ime i za Vučića, a taj brutalno organizovani kriminal, nikako nisam mogao da im oprostim. Moja borba protiv tih “vrlina” počela je odmah po preuzimanju vlasti. U Ministarstvu energetike, na moj predlog je pokrenut sajt na kome su počela da se objavljuju sva dokumenta i ugovori, osnovana je komisija protiv kriminala, mita i korupcije u sektoru energetike. Upitao sam se šta ću ja ovde, sa ljudima bez slobode, karaktera i dostojanstva? To je tinjalo u meni sve do događaja koji su prethodili famoznom “UDARU NA VUČIĆA”, koji je promovisao Dragan J. Vučićević, gazda dnevnika “Infolaž” i potonjeg napada Vučića na Kurir, odnosno vlasnika tih novina Aleksandra Rodića. Tada sam doneo definitivnu odluku da ne učestvujem, niti sam do tada učestvovao, u tim gebelsovskim igrama, kriminalu, korupciji, ucenama, podmićivanjima, otimanju i kupovini medija. Poseban razlog za moje izopštenje je moj predlog za zatvaranje dve televizije sa nacionalnom frekvencijom, Pink i Happy TV. Vučić je ovu odluku blokirao i bez mog znanja i saglasnosti dogovarao je s njima medijske kampanje za sebe. Takođe, veliki problem je izazvao moj intervju u Kuriru, u Oktobru 2012. godine, kada sam tražio da se oslobode mediji u Srbiji i uvođenje člana zakona koji bi regulisao da, kada novinar ili redakcija dobiju neki dokaz o kriminalu ili korupciji, moraju da ga objave u roku sedam dana! To je jedini način da se javnost obračunava s neželjenim pojavama i utiče na vlast, preko medija i podiže visoki nivo svesti o kontoli i uticaju. Vučić me je tada pozvao i pitao “da li ja to vodim politiku”. Odgovorio sam mu da ja samo radim svoj posao i da je to nešto u čemu se ja nalazim već četiri decenije! Od tog momenta sve je stalo za mene, taj zid ćutanja i ignorisanja više nisam mogao da preskočim. Shvatio je da ja nikada neću igrati kako on zapoveda, niti ga podržati ako je protiv države ili naroda! To mu je smetalo. Najviše zbog toga što nisam hteo da sa njim, dok je još na vlasti bila Demokratska stranka na čelu sa Tadićem, Đilasom i Mikijem Rakićem, učestvujem u kupovini, otimanju i ucenjivanju medija. Rezultat je današnja medijska slika koja je apsolutno pod uticajem jednog čoveka, Aleksandra Vučića, medijskog fašiste i diktatora! Afera sa Kurirom je samo podstakla njegovu odluku da me proglasi NEPRIJATELJEM BROJ JEDAN!

Od kada poznajete Vučića, šta vas je spojilo i kada i zašto je vaše prijateljstvo okončano?

ERIĆ: Nas su spojila deca, zajedno su trenirali košarku u Zvezdinoj školi. Tako sam upoznao njegove roditelje. Kasnije, preko Vučićevog kuma, energetskog mafijaša Nikole Petrovića, počeli smo i porodično da se viđamo. Ja nikada ništa nisam tražio za sebe, neku funkciju, fotelju, titulu, članstvo! Čak nisam bio ni član SNS sve do mog povratka 2010. godine kada me je lično on, Vučić, naterao da se učlanim u SNS i uđem u Glavni odbor! Sve sam podredio njemu i njegovom uspehu, svaki moj savet, projekat, ideju, misao, ideologiju, sve je bilo usmereno na to da se on i SNS da podignu i okupe što više ljudi oko sebe. Početkom te 2010. godine sam se već distancirao, jer sam shvatio da me je prodao svom partneru Đilasu. Bliska saradnja i partnerstvo sa Đilasom i Mikijem Rakićem nisu mi tada bili spojivi. Prošto mi je bilo neshvatljivo da su mu oni prijatelji! Čak sam ga upozoravao da će mu doći glave! Nisam shvatao da je spreman da kleči zbog moći i vlasti. Preko Nikole Petrovića mi je 2012. godine poslao ponudu da osnujemo našu televiziju, koja bi se zvala, kako je Nikola nazvao – Bunker TV! Nikola mi je tada rekao da je on praktično treći čovek stranke i da hoće sa mnom da napravi televiziju. Nikola nije hteo da mi kaže ko ga je poslao! Znao sam da je to Vučić, tad sam shvatio da mu nisam prijatelj! Nikolu sam ispratio iz kuće i od tada više ne razgovaramo. U aferi “Kurir” iz 2015. godine, kada je Vučić želeo da preotme vlasništvo lista “Politika” od Aleksandra Rodića, otišao sam da ga odbranim i zaštitim u čemu smo i uspeli zahvaljujući gluposti i strahu Vučića i njegove medijske ekipe koji su pokušali da bivšeg direktora IT Kurira, Aleksandra K. vrbuju i potplate da lažno svedoči! Nagovorio sam tada Aleksandra da je najbolje da podnese krivičnu prijavu i zato smo snimili sve šta je radio pa i razgovor sa učesnicima koji su ga plaćali i nagovarali. Vučić je tada napravio veliku grešku, otrčao je na poligraf da bi dokazao da govori istinu. Desilo se obrnuto, SVI SU ZNALI DA LAŽE! To Vučić nije mogao da izdrži, umesto da se izvini i moli me za oproštaj, on je od tada počeo da me pljuje i priča laži. Tada sam dao ostavku i otišao iz SNS-a.

Ko je u stvari pravi Aleksandar Vučić, nepoznat široj javnosti?

ERIĆ: Nekadašnji Vučić je citirao Lazarevu kletvu: „Ko je Srbin i srpskog roda, a ne došao na boj na Kosovo ne imao od srca poroda, ni muškoga ni devojačkoga, od ruke mu ništa ne rodilo, rujno vino ni pšenica bela, rđom kapo dok mu je kolena“. Da bi to opravdao, kao ministar informisanja, političke i medijske protivnike progonio je zloupotrebom policije, pravosuđa i paravojnih odreda. Sadašnji Vučić se odrekao radikalskog velikosrpskog nacionalizma i prihvatio evroatlantski antisrpski fanatizam, okružio se pohlepnim kumovima, kriminalnim ljudima koje je optuživao dok je bio u opoziciji za pljačke, ubistva i kriminal, takođe je postao bogati diktator, ali i dalje je mali, iskompleksirani i pohlepni jadnik. Političkim govorima i pisanjima o nacionalizmu on opstaje već 27 godina, a posebna priča je odnos prema Kosovu i Metohiji. Obećavao je da će odbraniti srpske zemlje i pretio da će sa dve četničke divizije preko Prokletija proterati sve Albance s Kosova. Sada je, kaže, spreman da preuzme odgovornost?! Kakvu?! Za koju odluku?! Za prodaju i predaju Kosova?! Cenu je već platilo nekoliko hiljada ubijenih vojnika i civila, više od 200.000 proteranih i opljačkanih Srba, Vučić nije snosio nikakvu političku ili krivičnu odgovornost, a sada bez imalo savesti nariče nad žrtvama, koje je on skupo naplatio.

Kako je Tomislav Nikolić, tako naivno i neočekivano za jednog iskusnog političkog vuka, dozvolio jednom političkom diletantu Vučiću da mu u potpunosti preotme stranku?

ERIĆ: Dok se Nikolić, pripovedački agresivno, zaklinjao u nebesku Srbiju, nesposoban da shvati te teme, stvarana je mračna sadašnjost u kojoj je država rastočena, narod porobljen i ojađen a profitirali su i on i Vučić! Vučić je u dogovoru sa Rakićem formirao kostur stranke tako da je Rakićevih ljudi bilo oko 70% u Glavnom Odboru SNS-a! Nikoliću je nametnuta politička obaveza da mora, ako osvoji vlast, da da ostavku na mesto predsednika stranke. Verujući u Vučićevu iskrenost i njihov prethodno postignut dogovor da dele sve, novac, afere, interese, informacije on je krajnje naivno dopustio tu grešku, sa suzama u očima, ne shvatajući da će mu Vučić postati dželat koji će mu staviti omču oko vrata! Vučićev teatar, dugi aplauzi i ustajanje na GO SNS-a, ulizivanja tako što mu se spominjalo ime u svakoj rečenici, a posebno eliminacija svakog ko mu na skupovima ili javnim nastupima ne pokaže poštovanje, dovelo je do zaborava i nestanka Tomislava Nikolića. Znam da su do tada imali veće ili manje nesuglasice ali su ih uvek prevazilazili. Jednom prilikom, nakon Tomine posete Vučiću 2011. godine, ušao sam kod Aleksandra, bio je vidno iznerviran i dobio je visok pritisak. Videvši ga u tom stanju, nisam znao šta je uzrok tome i savetovao sam ga da se, ako već “tako stvari stoje”, zbog zdravlja, razdvoji od Tome. To mu je bila prilika i da podele stranku. Znao sam da bi tada dve trećine stranke ostalo sa Tomom i da bi to bio odličan početak za Aleksandra jer bi ga prihvatila i građanska Srbija. On me je upitao “a gde bi to Toma mogao da ode i šta bi mogao on da uradi?”. Ja sam tada shvatio da se oni nikada neće rastaviti, sve dok jedan drugog politički nadopunjuju i imaju zajedničke interese, odnosno SVE DOK TO ODGOVARA ALEKSANDRU! Miki Rakić i on su već tada imali plan kako da Tomu stave „pod svoje“, što se i ostvarilo vrlo brzo po njihovom preuzimanju vlasti.

Šta je danas Srpska napredna stranka i ima li ona još uvek ikakve veze sa onom izvornom SNS koju je kreirao Tomislav Nikolić?

ERIĆ: Srpska Napredna Stranka danas je sektaška organizacija u kojoj postoji samo jedan čovek, diktator i medijski fašista, Aleksandar Vučić!

Kakvo je istinsko okruženje Aleksandra Vučića, ko su njegovi mentori, saradnici i saučesnici?

ERIĆ: Za umetnost vladanja potrebno je imati etiku i moral, a posebno poštovanje prema ljudima drugačijeg mišljenja! Zato kada pričamo o politici, mene ne zanima da se bavim današnjom politikom, nego idejom o čovečanstvu koje je duhovnije, humanije i civilizovanije nego bilo koje današnje društvo. Zato sam osnivač i član NRP- NARODNE RADNIČKE PARTIJE.

Šešelj je otkrio da je Vučić kupio uređaj za prišlukivanje mobilne telefonije. Ja sam igrom slučaja to saznao za vreme kampanje 2012. godine kada su me pratili i snimali moje razgovore, jer sam poslao pismo o lošoj izbornoj kampanji. Metodi kojima se služe,  na žalost, mimo su prava, zakona i morala. Sve tajne službe sveta mogu im pozavideti! U pismu sam naveo razloge zašto to mislim i zašto je namerno urušavana kampanja. Kasnije sam i shvatio ko je to radio, Vučić i njegovi kumovi sa Asafom i Amerikancima. Osnovni postulati te kampanje nisu ispoštovani.

Grešku koju sam napravio, a nisam je bio svestan, izgovorio sam javno i poljuljao ugled i znanje Aleksandra Vučića?! Naravno, uz ovo pismo sam e-mailom poslao detaljan predlog na 11 strana, kako bi se kampanja trebala voditi.

Između dva izborna kruga pojavili su se nezadovoljni i razočarani članovi predsedništva i glavnog odbora, koji su samo potvrdili moje saznanje od pre mesec dana. Tražili su ko će Tomi da ukaže i opomene ga, da se to neće tolerisati, jer će se stranka posle neuspeha raspasti. U vrlo perfidnoj igri, ljudi od uticaja (sadašnji ministri, direktori JP, savetnici Vučića), koji su obezbedili ozbiljna finansijska sredstva za stranku, počeli su da se obraćaju Zorani Mihajlović kao budućem vođi.

Kako je ona došla u taj položaj? Ja sam joj pomogao, žrtvujući svoju karijeru, misleći da mi je iskreni prijatelj?! Znajući da bi ona ugrozila svoj status, jer nije imala kapaciteta za lidera (kao prilikom stvaranja njene političke ličnosti), da bih spasio prijateljicu, preuzeo sam na sebe komunikaciju i konsolidaciju stranke. Godinu dana pre, 2011. godine, Toma mi je direktno zabranio da joj bilo šta medijski ili marketinški pomažem bez njegovog odobrenja. Njeno političko postavljanje i podizanje sam započeo uz veliki rizik, jer sam se sažalio kada sam čuo Tomine reči „Nečeš ti praviti rejting na moj račun!“. Napravio sam veliku grešku, jer nisam tada znao šta je uzrok takvom stavu. Ona je bila ubačena od strane Mikija Rakića i Đilasa, stranaca, masona i EWB, a u SNS se pokazala kao loš čovek. Za njih je direktno radila, prenoseći šta se dešava u stranci i ispunjavajući njihove zahteve. Sada znam da mi je tada, kao i za vreme izbora, ta situacija bila podmetnuta i da su me ti navodni prijatelji i Zorana izdali, kao što su izdali Tomu i Vučića, između dva izborna kruga, želeći da na kraju preuzmu stranku.

Zbog straha iz tog vremena, cepanja stranke, Vučić je sve do sada održavao odnos i činio ustupke tim ljudima, držeći ih na funkcijama ministara, direktora JP, izvršnih i Upravnih odbora. Borba vukova koja se sada dešava u stranci je žestoka i tu nema mesta za ovce. Kumovi ne dozvoljavaju pristup, jer neće da dele plen. Ali konkurencija je, sagledavajući svoje interese, naparvila u međuvremenu dil sa strancima i dobila podršku od njih. Ples sa vukovima u SNS je počeo!

Ima li nade za Srbiju i obične ljude u njoj ili je sve izgubljeno i osuđeno na propast?

ERIĆ: Mediji su ključna poluga demokratizacije jednog društva, koji su gotovo svi pod potpunom kontrolom vlasti, što je primećeno i u Briselu. Izbori u takvim medijskim okolnostima se ne mogu nazvati demokratskim! Od Miloševićevog vremena, gotovo potpune uzurpacije državne televizije u propagandne svrhe, 1999.godine, nije viđena takva zloupotreba medija, kakva je danas sa televizijom Pink, Happy, RTS-om… Uticaj na deo biračke populacije koja još uvek ne zna za koga bi glasala i da li namerava uopšte da izađe na izbore je veliki. U izbornoj kampanji za Beograd, biće sve dozvoljeno!

Svim silama se borim da više ne bude bratske krvi na ulicama Beograda i Srbije. Srpski narod zaslužuje mnogo više od ovakve vlasti i od ovakvog vladara. Na žalost, kako stoje stvari, posebno sa ovom hop-cup međunarodnom politikom, ova vlast nas vodi u sunovrat ekonomije, kulture, etike, ljubavi i međusobnih odnosa. Videli smo koliko je unazadio Miloševićev režim državu, sada vidimo da nas Vučić unazađuje još više.

Šta mislite o Vučićevoj politici prema Kosovu, NATO osovini, Rusiji i EU a šta o susednim državama?

ERIĆ: Vođina ratnohuškačka politika je dobila evropsko priznanje. Priznanje Kosova je već obavljeno potpisivanjem Briselskog sporazuma, 25. Avgusta 2015. godine. Pravo pitanje je zašto su Đinđić, Tadić, Nikolić, Vučić pristali na te pregovore i zašto nisu postupili po rezoluciji Ujedinjenih Nacija 1244? To nagoveštava izdaju mnogih institucija, državnih službenika, predsednika države i vlade! Njihovo ignorisanje zakona i Ustava Srbije je veleizdajnički čin!

U Ustavu se DECIDNO KAŽE DA JE TERITORIJA KOSOVA I METOHIJE SASTAVNI DEO REPUBLIKE SRBIJE. To što je Srbija okupirana ne znači da njen predsednik treba da je prihvati. U članu 16. se kaže da NIJEDAN MEĐUNARODNI UGOVOR NE MOŽE BITI POTPISAN UKOLIKO NIJE U SKLADU SA USTAVOM REPUBLIKE SRBIJE. To Ivicu Dačića, Marka Đurića i Aleksandra Vučića svrstava u red obziljnih kriminalca zbog potpisivanja Briselskog sporazuma. ON JE NEVAŽEĆI JER NIJE U SKLADU SA ZAKONOM.

Potpisivanje sporazuma sa NATO-m o vojnoj saradnji je takođe protivustavan i nezakonit akt! Niti znamo uslove i obavezujuće stavke tog ugovora, niti kako se on primenjuje. Sličnu situaciju imamo u Crnoj Gori gde je ulazak u NATO dogovorila država i njihov vođa, bez volje naroda, koja bi se videla kroz referendum!
Suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika.
Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana.

Može li aktuelna tzv. relevantna opozicija, bliska NATO osovini i ostatku nekadašnje Demokratske stranke da otera Vučića s vlasti?

ERIĆ: Veber, Luter, Kalvin, Kant, protestantska vera, jednoumlje, nisu bliski širini srpskog naroda i lepoti njegove svetosavske naive i prostodušnosti. Arčibald Rajs je definisao srpski narod, njegove vođe i intelektualce još pre sto godina. Ništa se nije promenilo, jer mediji su razapeti između mnogobrojnih Vučićevih “neprijatelja” i Tomislava Nikolića, u toj naivi, narod je prihvatio da je to njegova manipulacija, jer je svetosavska duhovnost u Srbiji na najnižem nivou, a nevernici i satanisti vladaju. Mi Vučića nećemo moći da smenimo!

Opozicija radi za strance kao i Vučić, isti im je gospodar. Opozicija čeka da gospodar donese odluku da ga smeni i on je vrlo blizu te odluke, jer ga sramoti svojim diktatorskim postupcima!

Ko će pobediti na izborima u Beogradu i ko će biti njegov novi gradonačelnik?

ERIĆ: Pobediće Vučić sa svojim setelitima jer zloupotrebljava zakon i etiku! Njegov satelit je i Đilas koji se sad pojavio, a već dugo su partneri i u privatnom poslu. Moja saznanja od pre tri godine su da će se opet pojaviti Đilas i da će se kandidovati za gradonačelnika Beograda po nalogu staranaca. Ovo je ključni momenat kad ćemo saznati da li su doneli odluku o uklanjanju starog i postavljanju starog-novog vođe!

Šta mislite o medijskoj sceni Srbije i novinarima?

ERIĆ: Vučić ima monolitnu grupu glasača i ona je na standardnom nivou od 23% do 28% glasačkog tela. Botovi su vredno radili u poslednje dve godine i doprineli da na površinu isplivaju iskreni protivnici Aleksandra Vučića i njegove politike. Oni su zabeleženi i protiv njih se vodio rat na poslu, u medijima, u društvu, gde su službe i privatni timovi za prisluškivanje ućestvovali punim kapacitetima. Državne službe i policija su privatizovani i stavljeni u službu jednog čoveka i njegove okoline.

Situacija u medijima u Srbiji nikada nije bila gora, iako na prvi pogled, zbog broja televizija, izgleda da postoji puni medijski pluralizam. Nakaradni marketinški model sveden samo na prodaju „šera“ je komercijalne televizije doveo do istog, svedenog, autodestruktivnog programskog obrasca, što je uz nelojalnu konkurenciju kablovskih operatera sa svojim kanalima, devastiralo srpski medijski prostor. Ovaj prostor je danas u mogućnosti  da popuni samo RTS (uz RTV, naravno). Otvarajući prostor u svojoj programskoj šemi, kroz projektnu saradnju sa civilnim sektorom (koprodukcijom), državnim, evropskim  i svetskim institucijama, nezavisnim produkcionim kućama RTS može značajno da unapredi i ovaj društveno izuzetno značajni segment, i to ne bez komercijalnog efekta.

Da li znate za neku aferu za koju ne zna javnost?

ERIĆ: Znam za ugovor Zavoda za izradu novčanica sa SICPA-m, gde sa distributerske strane imam sve informacije kako je pregovaranje teklo. Kako su mi prezentovali problem, on je nastao lošim vođenjem Andreja Vučića, Petrovića i Rašića i jos nekoliko ljudi i tajkuna, na kraju se uključio i Stross Kan. SICPA nije dala nikakve procente, koje su tražili Vučićevi ljudi i familija,  SICPA je apsolutni vlasnik. Njihova ponuda je bila da na hiljadu markica, provizija 20 evra za SICPA plus 8 evra za njih. To Vučićevoj ekipi nije bilo dovoljno!

Tih dana je počinjala velika akcija protiv šverca cigareta i pića u Evropi, na visokom svetskom nivou i tu su bili na udaru neki naši ljudi (problem je saradnja sa Ćazimom Osmanijem i Keljmendijem). Prodaja akciznih markica vrednosti stotine miliona evra, izrada pasoša za pse rata u Ukrajini, dovela je u problem celu vladu, kumove i prijatelje. Na osnovu tih kriminalnih radnji smo ucenjeni kao narod i danas plaćamo velike iznose drugim državama, recimo Izraelu – ratnu odštetu!

Postoji li način da se mirnim putem Srbija oslobodi najodvratnijeg oblika rialiti programa koje je čovečanstvo ikada videlo?

ERIĆ: Naši unutrašnji i spoljni neprijatelji su daleko obrazovaniji i iskusniji od nas. Mi imamo strahovit pritisk od tih slobodnih intelektualaca i institucija koji nas proglašavaju za zaostale i neprihvatljive kao deo takvog sveta. Pod parolom slobode i radi šta želiš, došlo je do gubljenja etike, morala i drštvenih vrednosti. Crkva i duhovne vrednosti su potisnute ili ismejane kroz razne seksističke, pedofilne, finansijske i društvene afere.

Rešenje je u tajni, da li neko veruje u Boga, ljubav, večni život ili da li se sve završava sa smrću i da li život treba iskoristiti na najbolji način? U ovom drugom slučaju to je rijaliti gde ništa nije sveto, gde ljubav prema drugom ne postoji, gde egoizam vlada, gde je važno imati i posedovati, gde je novac sve, vrhunsko božanstvo. Takvi ljudi vode ovu državu i narod, zaljubljeni u sebe i u moć, bez trunke savesti i morala.

Ljudi bez vere ne mogu da vode ovaj narod, ovako uplašeni od sopstvene smrti i onoga što vide, nisu sposobni da pomognu sebi, a kamoli svom narodu. Ova zemlja treba da se vodi srcem i ljubavlju, sa verom u Boga, pravoslavnom kulturom. Ova će zemlja bankrotirati, biće finansijski uništena, vladaće glad, svi ćemo biti duhovno jadni, razočarani, jer opozicija daje legimitet vlasti! Stanje beznađa i neaktivnosti, gde društvo nema solidarnost, humanost i milosrđe.

Ako Bog ili srpsko proleće (izbori gde bi svi trebali da izđu da glasaju) ne sklone ove ljude sa vlasti, vreme će ipak biti na strani naroda i za najdalje dve godine desiće se velike promene.

Strah od ukrajinskog, argentinskog ili sirijskog scenaria u Srbiji je opravdan ili je u pitanju glupost koju opozicija plasira u nedostatku kreativnih ideja?

ERIĆ: Zašto nam odlaze najbolji? Zašto se ovde ne poštuje znanje, najtalentovaniji se ismevaju i za njih nema mesta u važnim institucijama. U svetu, znanje i iskustvo se tretira kao najvrednija roba, zlatni grumen mudrosti. Naši geniji, Tesla, Pupin i drugi vrsni naučnici su  otišli na rad u Ameriku, i tamo su ulagali u genijalnost. Tako i danas odlaze mladi stručnjaci u potrazi za boljim životom. Ko će ostati, ko će ovde živeti? To se pita narod koji ostaje pored grobova svojih predaka? Zato se pojavljuje i razmišljanje o srpskom proleću, jer sa privatizovanim i izdajničkim medijima nema slobode, a ni slobodnih izbora. Nenad Prokić, Petar Luković, Željko Mitrović, Dragan J. Vučićević, Šaper, Krstić, Đilas, Bujošević nisu intelektualci koji podržavaju Srbiju koja se uzdiže putem kulture, etike, duhovnosti i kreativne ekonomije. Sa njima u EU ona neće stići, a evropski intelektualci preziru Vučića, ma koliko im se on ulizivao. Kultura je borba za dušu naroda, za svoj identitet, pretke i svetosavlje.

Nemoguće je iz ovako tragične situacije izaći bez posledica po narod i državu, koja je postavljena samo za vladare i njihove kombinacije. Jedino vlada nacionalnog spasa može da spreči i reformiše današnje društvo, promovišući duhovnost i nove vrednosti. Namećući te vrednosti, narod će biti spreman da podnese sve nedaće i teškoće. Ovako, bojim se da ulazimo u rat mišljenja i vrednosti, gde će krajni rezultat biti da brat digne ruku na brata!

Danas svaka osnovna škola ima školskog policajca a u svakoj osnovnoj školi prodaje se droga, deca prečesto postaju nasilnici, ili žrtve nasilja. Zašto Srpska napredna stranka i druge parlamentarne strnake ignorišu zahteve roditelja da se usvoji Aleksin zakon?

ERIĆ: U Srbiji je otvorena ekspozitura FBI američke agencije, koja radi samo kada ima dokaze da se dešava organizovan državni kriminal. Naše vlasti prividno čine sve da to spreče, ali ozbiljne količine droge zaustavljaju i sprečavaju baš Interpol, DEA i FBI.

Neobično medijsko ludilo vlada u Srbiji, jer nikada nije postojala jača društvena kampanja protiv droge i njenog konzumiranja, nikada veća i ozbiljnija kampanja protiv loših policajaca, koji u ime „spašavanja srpskog naroda“ sarađuju sa raznim Šarićima.

Srbi ne treba i neće dozvoliti da više budu „loši momci“ u medijima. Borba za istinu je izgubljena i ne treba gubiti vreme na nju, dokazivati nekom lošijem od sebe, to je jedini način da nam bude bolje. Loši ljudi koji su proteklih 25 godina vodili neuspešno ovaj narod, sad rasprodaju zemlju, njenu imovinu, ljude i njihove duše, izdaja naroda je na vrhuncu.

Okrenimo se našoj deci, ona su budućnost ove zemlje i naroda. Deca su neiscrpan ljudski resurs koji se izvozi već 60 godina. To znači da im pomognemo konkretno, stipendijama ili finansijama, da završe visoke škole, fakultete ili specijalizacije. Naši falkuteti moraju da imaju svetski priznat status, kao ustanove za obrazovanje, kao nekada elektrotehnički fakultet, FON, matematički, FDU u Beogradu..

Toga više nema, jer te ustanove su počeli da vode politički profesori a plate su značajno smanjene, u rangu mesara ili pekara. Zašto nemamo reforme u školstvu i obrazovanju?

U ime realnosti i spasavanja naroda i zemlje, deca Srbije moraju da razumeju da je sve što se radi, ostavština za njihovu bolju budućnost. Plaše nas revolucijom, ratom, sankcijama, izolacijom? NE SMEMO DA SE PLAŠIMO kada tražimo da se droga iskoreni iz škola i fakulteta! Zato od države, vlade i njenih organa treba da  tražimo da se putevi droge i njeno konzumiranje zaustave na sve načine. Svima je jasno da je sprega kriminala, policije i političara osnovna u organizovanoj distribuciji droge. Nju diluju istoj toj našoj deci, budućim Teslama, budućim Novacima, najgora klika ovog naroda. U Meksiku su se pojedini gradovi organizovali protiv lokalne mafije. Ovde treba da se organizujemo protiv političke mafije, koja se bavi samo medijskim akcijama, hapseći samo lokalne distributere droge.

Šta je sa velikim distributerima, da li su i oni nedodirljivi kao 24 tajkuna koji se terete za divlje privatizacije? Smenjen je Aleksandar Obradović, Nikola Petrović… Da li je to početak Vučićevog sukoba sa kumovima i okolinom?

ERIĆ: Ako prihvatimo činjenicu da je država najisplativiji proizvod našeg društva, ako je ona uređena, tada ćemo imati profitabilne kompanije. Pogrešno je državu pretvarati u kompaniju? Ljudi imaju u javnim preduzećima veće plate od ljudi u privatnom sektoru, što je apsurd. Potrebne su nove ekonomske mere koje treba Srbiju da izvedu iz krize.

Zašto se postavljaju ljudi sa sumnjivim diplomama i lažnim CV da upravljaju ovako velikim sistemima? Zašto je ministarka Mihajlović postavila za direktora Kolubare, čoveka koji je bio vlasnik pečenjare, tako mi je rekla. On je sada postao v.d. direktora EPS-a? Njen je odgovor bio “da prekine lopovluk i kriminal u Kolubari”!  Zašto je Vučić postavio kuma Nikolu Petrovića kao direktora EMS-a? Da li je prekinut kriminal ili smo svedoci još organizovanijeg kriminala i zločina prema narodu?

EPS i EMS oprašta godišnje oko 500 miliona evra propaloj indrustriji i lopovima koji kradu struju? Zašto se uz amin vlade opraštaju dugovi velikim kompanijama, umesto da se investira u nove projekte koji bi doprineli povećanju proizvodnje i njeno pojeftinjenje? Zar nije jednostavnije polovinu tog novca naplatiti i napraviti novu hidrocentralu, termoelektranu? Izgradnjom tih kapaciteta došli biste u poziciju da imate višak struje, koju čak možete da poklanjate po nekom socijalnom ili društvenom kriterijumu.

Tender za nova pametna brojila nije realizovan, projekat koji treba da košta više od pola milijarde evra, zbog greške u dogovoru sa isporučiocem, sa dugoročnim posledicama i kaznom. Kompanija koja je trebala da uveze brojila je zapečaćena i postoje veliki izgedi da je kazni američka komisija, kao Simens, sa milijardu evra. Kinezu nisu odobrili ovu isporuku čipova za brojila Aleksandru Obradoviću i Nikoli Petroviću, čak i na molbu Vučića da se pomogne u rešenju?

Suviše je ljudi okupljeno oko Vučića i vlade koji su kompromitovani i na lošem glasu. Otkaz je samo potez da bi se pokazalo da je to samostalni potez direktora EPS-a i sankcije koje je morao da doživi.

Nikakvog sukoba tu nema između Nikole i njega, sem interesa i ko dobija moć nad tom kompanijom.

Vaša poruka za kraj?

ERIĆ: Danas je hermetički zatvoren politički akvarijum. Političke stranke su se slile u samo jednu stranku, izdajničku i interesnu. Nasuprot njih su ostali samo građani. Danas je na snazi diktatura jednopartijskog sistema. Sve je politički obesmišljeno.

Gde je kraj našem nemoralu, poniženjima, našem strahu, granici ljudskog dostojanstva, robovskom služenju? Danas moramo ponovo da prolazimo kroz maltretiranje izgubljenog Ivice, koji više ne zna kuda udara i kakve sve budalaštine izgovara ili peva. Moramo da slušamo lukave podlosti i obmane, njegovog veličanstva i kulta ličnosti, Vučića. Tog eksplozivnog i sujetnog čoveka, nedokazanog radnika, intelektualca, radikala, skrnavitelja prijateljstva, izdajnika, lažnog reformatora, jer gotovo svi mediji i novinari puze pred njim!?

Koliko još dugo možemo da izdržimo? Čovek bez posla je ucenjen ili mrtav čovek?! Da li narod treba više da glasa za njih? Da li će emigranti – glasači iz Srpskih krajina, Bosne, Crne Gore, Makedonije početi razmišljati i shvatiti da su ih današnje vođe, naterale u rat, dovele u očajnu situaciju, bedu, da političari to rade samo za svoje lične interese?

Zakon o konfiskaciji imovine političara i tajkuna će doneti pravdu u društvo. Kažnjeni i izopšteni iz javnosti da budu primer u budućnosti svim drugima koji nameravaju da se bave politikom na nepošten način. Svaki čovek u Srbiji ima pravo da radi, obrazuje se i leči! To su neke osnovne tačke, koja će biti prve ispunjene! To je politika koju zastupa Narodni Radnički Pokret kome pripadam.

SIA – Srpska Informativna Agencija