Plutajuća ostrva NADOMAK BEOGRADA: Saznajte GDE se nalaze…

Mnogi ne znaju da Beograd ima čak 13 jezera, a jedno od njih je i jezero Trešnja!


– Ja sam uhvatio jedan dan babušku koja je imala više od 20 kilograma. Šarana nema mnogo i izbegavam da pecam – kaže Negovan Božanić iz Male Ivanče.

Zagađivanje voda traje, već jako dugo i postoje brojni pokušaji da se njeno stanje popravi posredstvom inovativnih projekata i naučnih radova na ovu temu.

Jedan od takvih je projekat „Revitalizacije jezera na lokalitetu Trešnja postavljanjem sistema plutajućih ostrva“ čiji je finansijer Sekretarijat za zaštitu životne sredine Beograda, a izvršilac Institut za šumarstvo iz Beograda.

Jezero Trešnja netaknuta priroda

Ovaj projekat, realizovan od 2018. do 2020. godine, kao da nije inovativan samo na našem, već i na svetskom nivou.

– Osnovu projekta čini primena fitoremedijacije, odnosno bioloških sistema, kojima se pomoću biljaka i prirodnih bioloških procesa vrši prečišćavanje vode bez primene hemijskih materija. Na taj način se ne stvaraju nus produkti i nema negativnog uticaja na životnu sredinu. Ovakva inovativna tehnologija bazira se na prirodi zasnovanim rešenjima – kaže jedan od autora projekta dr Nevena Čule.

Jedno od omiljenih izletišta Beograđana

Šumski kompleks Trešnja na obroncima Avale je bio jedno od omiljenijih izletišta Beograđana, i u okviru njega je 1963. godine napravljeno i veštačko jezero, s namerom da bude rezervoar iz kog bi se uzimala voda u slučaju potrebe za gašenjem požara. Zbog svoje lokacije jezero je privlačilo brojne posetioce, izletnike, kupače, ljubitelje prirode, međutim tokom vremena jezero je postajalo sve zapuštenije i interes građana je opadao.

Šta su plutajuća ostrva

Plutajuća ostrva su tehnologija utemeljena na biljkama, koje imaju sposobnost da uklanjaju višak nutrijenata i teških metala iz površinskih voda pod različitim uslovima.

Imitacijom prirodnih procesa, bez upotrebe hemijskih materija ili dodatne energije, zahvaljujući simbiotičkim odnosima svojih osnovnih komponenti (biljaka, algi, malih beskičmenjaka, zooplanktona, mikroorganizama, podloge i vode) ova zelena tehnologija omogućava revitalizaciju zagađenih i prečišćavanje otpadnih voda.

– Biljke mogu da akumuliraju različite materije koje predstavljaju zagađivače voda i da ih skladište u svoja tkiva. Sposobnost biljke da skladišti nutrijente, teške metale i druge materije zavisi od biljne vrste i koncentracije ovih zagađivača – objašnjava Čule.

Ona dodaje da mikroorganizmi, koji se nalaze u rizosferi biljaka svojim metabolizmom iz vode uklanjaju velike količine organskog ugljenika, teških metala, nutrijenata i drugih materija, a utiču i na redukciju brojnosti patogenih mikroorganizama.

Cilj Projekta

Cilj Projekta bio je da se omogući prečišćavanje zagađene vode jezera na potpuno prirodan način, bez upotrebe hemikalija i dodatne energije, koje bi dodatno mogle da ugroze životnu sredinu i zdravlje ljudi. Način na koji se cilj sprovodio je dizajnom i konstrukcijom modela plutajućih ostrva, koja se mogu i na drugim lokacijama koristi za revitalizaciju vodenih površina jezera i reka kao moćno rešenje zasnovano na prirodi i postulatima održivosti i otpornosti. Fokus istraživanja bio je usmeren na tehničko-tehnološku efikasnost, ekološku pogodnost i ekonomsku opravdanost plutajućih ostrva.

Odmor za dušu i telo

Rezultati istraživanja

Postavljanje plutajućih ostrva na lokaciji izvršeno je u dve sezone, sredinom maja 2019. godine i sredinom juna 2020. godine. Platforme plutajućih ostrva su međusobno povezivane u sistem, odnosno grupe ostrva od 20 odnosno 30 komada i nalazila su se na jezeru do kraja vegetacione sezone – sredina septembra 2019. i sredina oktobra 2020. godine.

– Rezultati do kojih se na kraju istraživanja došlo je da su plutajuća ostrva dodatno obogaćivala vodu jezera kiseonikom i da su imala odličan potencijal za smanjenje elektrolitičke provodljivosti i hemijske potrošnje kiseonika kao i koncentracije nitrita, nitrata, ukupnog azota, ukupnih fosfata i suspendovanih materija – navodi Čule.

Takođe, plutajuća ostrva su sa velikom efikasnošću uklanjala iz vode aluminijum, arsen, bor, barijum, kalcijum, kobalt, hrom, gvožđe, magnezijum, mangan, olovo, sumpor i cink. Postignute efikasnosti uklanjanja polutanata su između 30 i 100 odsto u zavisnosti od vrste polutanata.

Analizom sanitarno-mikrobioloških parametara za ocenu ekološkog kvaliteta voda zaključeno je da su plutajuća ostrva redukovala brojnost bakterija fekalnog porekla u rasponu od 97 do 100 odsto. Dobijeni rezultati ukazuju da je voda u neposrednoj blizini plutajućih ostrva imala karakteristike vode I klase, odnosno odličnog ekološkog statusa.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.